06.07.2007.

POCETAK MOG ZIVOTA...

Sigurno ste vec pomislili da u ovom postu ide ono kad sam se rodio gdje sta i kako. Pogrijesili ste.

Slobodno mogu reci da sam se rodio 26.06.2007. godine u Sarajevu. Rodio sam se na pomalo cudnom mjestu, a to je u zagrljaju jedne djevojke. Detalje cete procitati, nakon price o tome kako je doslo do mog zaceca.

Velika vecina vas zna za stranicu Dernek.ba i vecina vas su registrovani korisnici iste te stranice. Prije nekih 2 ili 3 mjeseca sam stupio u kontakt s Adisom, djevojkom koja mi je djelovala pomalo nafurano, ali eto javih joj se i tako sam dobio njen msn. Na msnu je sve bilo ono u fazonu drzi, ne daj. Obicno i bude tako kad se prvi put cujete (ili bolje reci citate). Tako smo nekih dva mjeseca bili u tom odnosu drzi, ne daj, ali opet mi je i to bilo normala. Sta ja znam ono ona sva nekakva hoce pricat, nece pricat, a ja hvala Bogu imam svoje ja, pa ti se nebih javio da si ne znam ti ko. Jednom se mi tako dogovorimo da izadjemo, ali jok ona fol mora da cuva malog brata. Meni je to bilo nekako normala, jer tad nisam znao da joj brat ima 13 godina (mislim sta imas cuvati dijete od 13 godina, nije mu dvije). Drugi put se dogovorimo da se vidimo ono samo na 5 minuta, da joj odnesem svoj cd, pa da idemo svak svojim putem, ona kuci, a ja na nastup (koji sam otkazo 5 do 12). Opet se nije pojavila. Hajd ni to mi nije smetalo, jer sam mislio ono: "Ma koji si ti faktor da nesto glumis i zajebajes". Bilo mi je svejedno sto nije dosla, sta cu joj ja. Nakon toga joj se dugo nisam javljo na msnu. Neki moj ponos i princip. Prije nekih 20 dana saznam da je jaranica ovom mom jaranu Amaru. Malo se ja poceo raspitivati ono kakva je i sta je. Uglavnom bile su pozitivne kritike. Nakon toga sam se ispalio u Mostar i bio tamo par dana. Vratio sam se u subotu 24.06. i odmah uletio na msn, da vidim ima li mi ovih jarana, da im saljem slike. Na msnu je bila Adisa, pa hajd reko da joj se javim.

Kad sam joj se javio, pocela je prica koja nije imala kraja. Sta je njoj bilo da se tako rasprica sa mnom, ja stvarno ne znam. Poceli smo da pricamo malo ozbiljnije oko veza i tako tih stvari. Skontali smo da odgovaramo jedno drugom sto se tice razmisljanja o vezama, pa tako razmijenili i koju lijepu rijec. Tad je pocelo moje zacece. Pricali smo do 5 sati ujutro i dogovarali kad bi mogli izaci. Jeste upravu ste, kako mogu biti glup da pristanem na izlazak s djevojkom koja me dva puta izradila. Eh pa sjetio sam se onog "treca sreca". Dogovorili smo se da izadjemo u srijedu 27.06. Nedelja ujutro (meni je bilo jutro, jer sam se probudio oko 1 popodne), nas dvoje opet na msnu i opet fin razgovor. Mislim da ni ona sama nije znala sta da radi, pa je pocela da se javlja sa "ljubavi". Normala da mi nije smetalo, bilo mi je drago. Jedva smo cekali da se vidimo. Ja bas ono poludio, nisam mogo docekati srijedu, pa smo se dogovorili da se vidimo dan prije, utorak 26.06. Ponedeljak doso, a mi poceli odbrojavati sate do naseg susreta. Konacno utorak nastupio, a ja se unervozio, ono bas mi nije dobro bilo. Doslo vrijeme da krenem od kuce, sat vremena prije naseg prvog susreta, cisto zbog toga ako nestane struje u troli, pa da mogu stici taxijem, ali eto doso sam 15 minuta prije vremena. Ona zensko ko zensko, kasni. Dobro nije puno ni kasnila, samo 6 minuta. Tad je poceo porod. Trajao je nekih 20 minuta do pola sata. Nakon tih pola sata rodio sam se u njenom zagrljaju. Svi kad se rode, pocnu da placu, ali ja sam nabacio osmijeh. Moj zivot je tad poceo.

Danas nakon 10 dana veze, ovo sto se desava je cudo Bozije. Volim je, voli ona mene, ma volimo se. Nakon 10 dana veze ja bih za nju zivot dao. Zasto? Vratila mi je osmijeh na lice, vratila mi samopouzdanje, promijenila misljenje o zivotu, ljubavi i sreci. Mislio sam da od toga nista ne postoji, ili da postoji, ali da meni to nije sudjeno. Ipak sam se posteno zajebo i drago mi je zbog toga. Ona me uvjerila u suprotno. Uvjerila me da iskrena ljubav postoji, da je zivot lijep i da ta jebena sreca postoji, samo se treba strpiti. Kazem vama koji ovo citate, a i njoj sam reko, ona je moj zivot, ljubav i sreca. Volim je nenormalno.

...

06.07.2007.

PA DA POČNEMO...

Eh ovako za pocetak cu da kazem da necu pisati č i ć, ne zato sto ne znam, znam, ali mi lakse ovako, isto tako dž i đ, kao i š i ž. Necu pisati knjizevnim jezikom, jer ovdje nismo da bi pisali bajke i romane, mislim ko pise neka pise, ali ja definitivno necu.

Necu vam se predstaviti ko sam, zar je to bitno? Dovoljno je da kazem Ado BA, ko zna zna, ko ne zna, nema veze, jer i nisam neki bitan faktor. Ovdje necu predstavljati raju i slicne gluposti. Pisat cu o nekim stvarima iz mog zivota, kao i neka desavanja i zajebancije koje se ticu licno mene. Kad dodje vrijeme za to, postavit cu vam i po neku svoju pjesmu u mp3 formatu, pa kome se da, bujrum neka skine. Eto tako nekako ukratko, da sad ne duzim, ako se jos necega sjetim, napisat cu u nekom iducem postu.

...



BROJAČ POSJETA
3228